Nekoliko meseci protestovanja u Crnoj Gori obeležili su bunt i nezadovoljstvo građana, a povrh svega – negodovanje zbog novog Zakona o slobodi veroispovesti.
Takav zakon podrazumevao je oduzimanje imovine Srpske pravoslavne crkve (SPC) na teritoriji Crne Gore.
Na čelu protestne kolone, ili litije, isticali su se predstavnici crkve, okupljeni oko jednog od ljudi sa najvećim ugledom iz te sfere – mitropolita Amfilohija Radovića.
Par hiljada građana izlazilo je tada na ulice Crne Gore svakog grada – od Budve do Berana.
Ti događaji naveli su me na pitanje zašto su stali protesti u Srbiji, uprkos aktivnostima građana u 100 gradova i opština širom zemlje i šta je bila ključna stavka u pobedi na protestima u Crnoj Gori.
Nametnulo se i pitanje šta je ugasilo julske demonstracije u Srbiji.
Sličnost pomenuta dva protesta ogleda se u povodu za izlazak na ulice, u inicijalnoj kapisli koja je bila potrebna kako bi se pokrenula “mašinerija protesta”, kasnije se šireći i ka onom najvažnijem zahevu usmerenom protiv diktatorskog režima Mila Đukanovića u Crnoj Gori ili Aleksandra Vučića u Srbiji.
U Srbiji je taj okidač bila razbijena glava jednog od lidera opozicije, Borka Stefanovića, dok je u Crnoj Gori povod bio novi Zakon o slobodi veroispovesti.
Stoga je i cilj protestvovanja morao biti identičan – smena jednog režima i promena sistema koji je doveo do ugnjetavanja, siromaštva i vređanja dostojanstva.
Pomenuta dva protesta u svojim najsvetlijim trenucima bili su masovni. Pored toga, režimi obe države bili su brutalni prema učesnicima skupova.
Osnovna razlika jeste da su na primeru Crne Gore protesti bili efektivni u smeni režima, dok u Srbiji nisu.
Razlog tome je ovdašnja opozicija, koja je, slobodno možemo reći, pokazala nedostatak volje da mobiliše ljude, usmeri ih u aktivnosti i pobedi na izborima. Ovdašnju opoziciju savladale su sopstvene sujete i takmičenja lidera, koji su i prevladali želju da narod u Srbiji živi bolje.
Ovdašnji opozicioni političari nisu uradili ono što je opoziciji u Crnoj Gori donelo pobedu – nisu sklonili istrošene lidere sa čela partija, koji iz ličnih interesa nisu želeli, i još uvek ne žele da se sklone.
Idealan trenutak za povlačenje bio je za vreme trajanja protesta 1 od 5 miliona – posle protesta 13. aprila 2019. godine.
Tada se jasno videlo da narod ne želi istrošene lidere, kao što se videlo i da ti lideri više nemaju kapaciteta, a ni sposobnosti, kakve su imali ranije.
Kao organizatori tadašnjih protesta u Srbiji, članovi 1 od 5 miliona shvatali su opozicione političare jednako kao ostale nezadovoljne građane, nadajući se da će oni ostaviti po strani sopstvene koristi i sujete i boriti se za gašenje nezadovoljstva građana – u korist građana.
Julske demonstracije su utihnule, ponovo, zbog ideja pojedinih lidera, poput sedenja na betonu ili “ubačenih elemenata”.
Problem je što nisu svi koji su se tukli da policijom bili “ubačeni elementi”.
Pokazalo se da su ti “ubačeni elementi” bili oni kojima deo opozicije nije mogao da priđe niti da ih kontroliše.
Ponovo, sujeta opozicionih političara ugasila je bunt građana.
Ključ uspeha opozicije u Crnoj Gori bilo je baš ono čemu su se nadali članovi 1 od 5 miliona – sklanjanje sujete, aktivan rad na terenu, mobilisanje novih ljudi koje nije imalo šta da odbija i koji su imali priliku da ugase nezadovoljstvo.
U Srbiji i dalje svaku novu i mladu osobu na političkoj sceni pokušavaju da izbrišu etiketiranjem i degradiranjem. Građani koji se na političkoj sceni Srbije pojave sa idejom da menjaju nezadovoljstvo, da menjaju sistem, bivaju savladani sujetom postojećih političkih figura.
Takva mašinerija je jaka i kod vlasti i kod opozicije i to dovodi do zaključka da je ključna razlika između pomenuta dva protesta – sujeta lidera željnih da se ponovo pojave kao vlast.
Ako nema sujete – nije potrebna jedna kolona, mogu i tri kolone, kakve su se u Crnoj Gori izborile za cilj.
Ako ne postoji sujeta i tipovi srpskih opozicionih lidera, te tri kolone mogu da rade zajedno i usmere energiju protesta u pobedu na izborima i krajnjem cilju – promeni sistema.
Izbori u Crnoj Gori pokazali su da su mlade i nove političke figure neophodne za smenu vlasti i promenu sistema.
Autor: Tomković Krsta
Želiš da pomogneš #1od5miliona? Doniraj.
