Danas je 10 godina od početka ratifikacije Istanbulske konvencije, odnosno konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i decom. Srbija je ovaj međunarodni dokument potpisala pre 7 godina, ali, kao i bilo koji drugi zakon, i ovaj, nažalost, možemo okačiti o klin.
U vremenu kada seksualno nasilje, uznemiravanje, silovanje i nasilje generalno postaje samo još jedna vest u novinama ili samo još jedna vest na portalu, nekako je nemoguće ne zapitati se: „Pa dokle više?“.
Naravno, zapitate se ako ste neko ko ima dovoljno srca i solidarnosti, ko je dovoljno inteligentan da se pita šta nije u redu sa našim sistemom.
Šta se dešava mojoj ćerki u školi, na fakultetu? Šta je sa ženama na poslu? Šta se dešava u zemlji gde je dozvoljeno ljupkanje i volkanje, gde je u redu da jedan dud (više priliči) lupa šamare, privodi maloletnice i umesto CV-a za posao traži haltere? Dešava se to da mi kao, nazovi, država ne poštujemo naše zakone, a kamoli one koje smo potpisali sa Međunarodnom zajednicom.
Na današnji dan pre 10 godina počela je sa ratifikacijom Istanbulska konvencija, dokument Saveta Evrope koji se bori protiv nasilja nad ženama i decom, koji zagovara edukaciju, solidarnost i pomoć. Dokument koji vrlo jasno ističe da niko nema prava da maltretira decu, da zloupotrebljava decu i da se prema devojkama ponaša kao prema robi. Srbija je još 2013. godine ratifikovala Istanbulsku konvenciju, ali samo na papiru. Prema istraživanju “Zaštićena” iz 2018. godine, u Srbiji 9 od 10 devojčica je doživelo bar jedan vid seksualnog uznemiravanja. Te devojčice postaju žene koje žive u Jagodini, Leskovcu, Brusu, Novom Sadu, Subotici.
Zamislite da živite u zemlji gde ne morate strepeti da li će vam ćerku ili ženu neko zgaziti na ulici ili naplatnoj rampi i ostati na slobodi.
Da ne morate da gledate na svakoj nacionalnoj televiziji osobu optuženu za pedofiliju. Da ne morate vi svojim novcem njemu da plaćate bahanalije. Zamislite da ne morate da brinete da li će učitelj zavući ruku ispod njene suknje ili nešto drugo.
Nažalost, možemo samo da zamišljamo. Zakon postoji, konvencija postoji, moral ne postoji.
Svakim danom mi se oglušavamo od Saveta Evrope, one iste Evrope kojoj navodno težimo.
Vi se nemojte oglušivati od onoga što je vaše, a to je sloboda.
Dignite glas za preko 300 dece koje je ostalo bez majki proteklih godina, jer ovaj sistem čine lopovi, mafijaši, nasilnici.
Dignite glas pre nego što neko digne ruku na vas, ćerku, ženu,majku.
SOS Telefon za pomoć žrtvama porodičnog nasilja: 0800 222 003
Autorka: Dejana Dexi Stošić, bivša ambasadorka Srbije u Evropskoj mreži žena protiv nasilja
Želiš da pomogneš #1od5miliona? Doniraj.
