Valentina Reković, autorski tekst za nedeljnik NIN.
Oliver Ivanović, Helikopter, Savamala, zarobljeni mediji, razbijena glava opozicionog političara, atentat lokalne vlasti na novinara, Jutka, Krušik, Jovanjica i druga ogledala ove mafijaške vlasti.
Nasuprot tome: 414 dana demonstriranja širom Srbije – dok su nas tukli, hapsili, podnosili desetine prijava, našim roditeljima otkazima se svetili, a nas medijski satanizovali.
Jesmo li kukali, zavukli se u sobe i nastavili borbu tvitovima, ili smo stisli zube i ostajali na ulici?
I kako smo onda došli do toga da bilo ko sumnja da je naša borba za promenu sistema, koji preživljava decenijama menjajući samo oblik ali ne i utrobu, istinska i beskompromisna?
Zbog toga što smo se drznuli da u pitanje dovedemo ne samo režim Aleksandra Vučića, već i njegov dekor, ono što ga održava u životu – veći deo opozicije?
To, onda, nije put do slobode, niti pravde.
A zašto upiremo prstom i u opoziciju? Zato što troše naše vreme koje više nemamo!
U decembru 2018. godine na protestu smo od poslanika tražili da bojkotuju parlament. Izašli su, ali iz sale. Mandate nisu vratili. To nije bojkot parlamenta, nego skupštinske sale. Izračunajte sami koliko su neki poslanici u proteklih 13 meseci dobili naknadu od države dok “bojkotuju” skupštinu.
Još tada su kalkulisali i propustili priliku da učine ono što sada predstavljaju kao glavni cilj svog najavljenog bojkota – da Vučićevoj skupštini ne daju legitimitet.
Dakle, tek sada opozicija hoće da uradi ono što je mogla pre više od godinu dana. Ko garantuje da neće opet napraviti neko polovično rešenje?
Gospodo iz opozicije, ne dajemo mi legitimitet ovom režimu, to vi činite već više od godinu dana.
Potpisivanjem Sporazuma sa narodom rekli su: Dajem reč i neću je pogaziti. Ipak jesu. Pojedini najavom izlaskom na republičke izbore, a pojedini pripremom izlaska na lokalne – odbijaju, navodno, Vučićevu pogaču, al ne gade se njenih mrvica.
A borbu za istinski bojkot su zauzdali i sveli na fasadnu. Na oblepljivanje saobraćajnih znakova, organizovanje tribina za stranačke aktiviste i mahanje papirima na konferencijama za štampu. Bez ideje, bez odgovornosti, bez novih ljudi.
Pitate me zašto smo do sada ćutali.
#1od5miliona se sve vreme trudio da održi jedinstvo, “mir u kući”, smisao, ali i umanji tenziju i sujete unutar opozicionog bloka, obećavajući i sebi i drugima: čuvaćemo Sporazum i bojkot.
Više ne možemo da ćutimo. Zato što na jednoj strani imamo režim koji krvlju boji naslovnice tabloida, ali i pločnike, preti ratovima, najavljuje ubistva, ljude drži u ropstvu. A sa druge – igranku. Jer, gospodo opzicionari, dokle god vi na proteste dolazite okruženi obezbeđenjem, opalite selfi, pa zamaknete iza prvog ćoška tokom šetnje i sednete u kafić – nećemo promeniti ovaj sistem.
Dokle god se vi vozikate po Srbiji i parkirate po mestima za osobe sa invaliditetom, nećemo promeniti ovaj sistem.
Dokle god se vi među sobom utrkujete ko će da bude lider među liderčićima, ko će da snimi efektniji video, rukuje se sa činovnicima iz Brisela, a ljudi nam se pod pretnjom gubitka i najmizernije plate od 200 evra upisuju u SNSov spisak sigurnih glasova, ne možemo promeniti ovaj sistem.
Rekli smo: Čuvaćemo Sporazum i Bojkot. Ako nekome još uvek nije jasno, to radimo i danas.
Izlazimo na izbore da unesemo ceo bojkot ovog sistema i Sporazum sa narodom u Skupštinu Srbije.
Bojkot nije samo bojkot izbora, nije samo bojkot parlamenta, delova nenormalnog sistema koji ćemo da menjamo.
Bojkot sistema je bio protest #1od5miliona.
Pitate se kako da razumete? Mi želimo fer i slobodne izbore i medije, Srbiju bez straha, gde drugačija mišljenja nisu etikete koje će se olako lepiti i ništa se u našim ciljevima nije promenilo od početka do danas.
Pitaju nas zašto izbori, zašto ne ostanete po strani, budete korektiv koji će i vlast i opoziciju da koriguje – valjda saopštenjima i konferencijama za štampu? Odgovaramo: mislite da odustanemo?
Kao što nismo zastali 414 dana, nećemo ni sada stati – dok ne promenimo sistem koji tera ljude, prazni džepove, a puni džakove javnih funkcionera.
Mnogi traže filozofsku raspravu, rešenje jednačine, sliku na platnu. Odmah da se razumemo – nećete ih dobiti. Zato što je odgovor jednostavan: ovo je obračun sa celokupnim sistemom.
Možda nas intelektualni krugovi ne razumeju, ali Mirko koji se javio iz sela iz okoline Kruševca odlično je razumeo ideju #1od5miliona, ideju čišćenja blata koje se nagomilalo poslednjih 30 godina, ideju iskrene i stvarne borbe za bolju Srbiju, jer su ovu sadašnju mnogi istrošili kao skupi parfem.
Srbija sada neprijatno miriše, na očaj i ustajalo odelo.
Za kraj: ne želim više da pratim drugove sa aerodroma Nikola Tesla sa “Srećan ti put”, a oni meni da otpozdravljaju sa “Srećan tebi put”, aludirajući na to što ostajem u Srbiji.
Srbija nije put, Srbija je naša kuća, i odlučni smo da ostanemo u njoj.
Valentina Reković, članica predsedništva Pokreta #1od5miliona
Želiš da pomogneš #1od5miliona? Doniraj.
