Krstić: Šta ostaje našoj deci?

Naše generacije odrastale su malo liberalnije od generacija pre nas, složićemo se.
Međutim, neke stvari ostale su iste.
Stigme, tabu teme, mentalitet i kultura vaspitanja.
A onda smo odrasli.
A onda smo počeli da menjamo stvari.
Ne pričam samo o Srbiji, pričam o svetu.

Ali, uzmimo za primer sledeće:
Mi smo odrasli slušajući o revoluciji 5. oktobra.
Taj jedan dan, građani su bili slobodni, izašli su i borili se za sebe.
Sledeći dan se nikada nije desio.

A naša deca? Generacije koje dolaze?
Pa samo razmislite o kojim će revolucijama oni slušati.
Protesti mladih ljudi koji su krčili ulice 60 subota, demonstracije ispred Skupštine koje su digle Srbiju, protesti žena u Poljskoj kojima su želeli da oduzmu osnovna ljudska prava, demonstracije Afroamerikanaca u Americi nakon ubistava i ugnjevatanja, marševi žena u toliko zemalja, demonstracije protiv državnih vlada širom sveta.

Ja ću svojoj deci moći da kažem da sam jedna od ljudi koji su se borili protiv režima.
Moći ću da im kažem da su ljudi sa kojima sam se borila spavali u blokiranom Rektoratu 13 dana, kako bi poništili plagirani doktorat lopovu koji je na mestu ministra.
Moći ću da im kažem da sam svake subote koračala napred, u prvim redovima, rame uz rame sa hrabrim ljudima, zahtevajući pravdu.
Moći ću da im kažem da se moje ime nalazi na listi kandidata za narodnog poslanika.
Moći ću da im kažem da me nisu zaustavile ni pretnje, ni zastrašivanja, ni ucene.
Moći ću da im kažem da sam deo jednog dela istorije.
Moći ću da ih razumem kada reše da dignu glas za prave stvari, za vrednosti, za ljudska prava.
Moći ću da kažem da sam pričala o problemima, da me nije bilo sramota i da sam se borila za sebe.
Moći ću da da budem uz njih i za njih.
Ne ja.
Svi mi.
Svi koji nisu na isti način učestvovali u nekoj borbi.
Ali jesu učestvovali.
Možda to ne primećujemo svakodnevno, ali mi odrastamo drugačije od naših roditellja.
Mi smo glasniji, mi smo borbeni, mi ne prihvatamo ono što nam ne odgovara.
Mi govorimo.
Mi branimo.
Mi razbijamo stigme.
Mi pričamo o psihičkim poremećajima.
Mi pričamo o seksualnom zlostavljanju i silovanju.
Mi pričamo o problemima.
Mi rušimo status kvo.
Mi razvijamo svoje mišljenje i svoj stav.

Pre par dana, desila se jedna Milena Radulović.
A ja sam doživela prosvetljenje.
Naša deca, buduće generacije koje ćemo mi izroditi i podići, biće slobodne.
Slobodne u stavovima, slobodne u mišljenju.
Slobodne da nam kažu i da im poverujemo.
Slobodne da nam zatraže pomoć i da je dobiju.
Slobodne da budu svoji i ono što jesu.
Slobodne da budu različiti.

Mi ćemo podići generacije koje će srušiti društvene norme koje ugnjevataju ljude.
Mi ćemo podići generacije koje imaju iza sebe borce.
Mi ćemo ih naučiti da budu borci.
Mi njima ostavljamo jedno veliko nasledstvo.
I koliko god imalo među nama onih koji se i dalje drže nekih stavova koji ograničavaju slobodu, u manjini su.
Biće ih sve manje.
Mi smo generacija promena.
I ja ne mogu biti ponosnija.

Autorka: Jovana Krstić, aktivistkinja Pokreta “1 od 5 miliona” i studentkinja FPN