fbpx

Država koja ne ulaže u mlade je država koja se odriče budućnosti.

Uskoro će maturirati oko 60 hiljada srednjoškolaca. 

Velika matura je trenutak kad mladi započinju svoj životni put, a u isto vreme je veliki trenutak i u životu roditelja.

Obrazovanje je na papiru dostupno svima, ali u praksi mnoge porodice nemaju sredstava da školuju svoju decu. 

Za roditelje u Srbiji je jedno od glavnih pitanja – kako da odškoluju svoju decu? Zbog toga rade i po tri posla.

Roditelji maturanata biraju da izdvoje 500 evra da plate pripreme i časove za prijemni jer, iako to nije garant da će biti na budžetu, predstavlja nadu da neće morati da izdvoje još 1000 evra za školarinu.

Hajde da pričamo o roditeljima koji nemaju da izdvoje pare za časove, za školarinu, za prijemni, čak ni za put do fakulteta.

Hajde da pričamo o trenutnoj ekonomskoj situaciji, gde su čitave grane privrede zatvorene.

Hajde da pričamo o porodicama koje su svedene na jednu, ili nijednu platu.

Da li to znači da, ako ne dignu kredit ili ne pozajme pare, njihovo dete nema pravo da se školuje? 

Polaganje prijemnog košta u proseku oko 50 evra, a na nekim fakultetima je i preko 100 evra.

Uzmimo u obzir i da prijemni polažu mladi iz cele Srbije, čiji roditelji za putne troškove treba da izdvoje još 50 do 100 evra.

I eto – jedno polaganje dođe do 200 evra.

To je skoro cela jedna minimalna plata u Srbiji.  

A ako uzmemo u obzir da se mladi prijavljuju na dva ili više fakulteta, često u različitim gradovima, dolazimo do prosečne plate.

Umesto da ulaže novac svih građana u besmislene projekte koji su preskupi, država mora da ulaže u svoju budućnost.

Država mora da bude parner mladima i da svima omogući obrazovanje, ne samo na papiru, već i u praksi, bez obzira na materijalni položaj porodice. 

Pokret 1 od 5 miliona je prošle godine, u sklopu programa, objavio i tačku „Partner mladima“. 

Partner mladima je rešenje koje će rasteretiti roditelje, dati perpektivu budućim roditeljima da ostanu u Srbiji, a svim studentima pružiti jednaku šansu za obrazovanje.

Rešenje su besplatno polaganje prijemnog ispita i besplatna prva godina za sve studente. 

Besplatno polaganje prijemnog za celu jednu generaciju košta kao fontana na Slaviji.

Pokrivanje troškova za prvu godinu studija svima onima koji ne upišu fakultet na budžet košta 16 miliona evra, što znači da narednih 15 generacija maturanata koji polože prijemni, kada bi se popunili kapaciteti fakulteta, mogu da upišu prvu godinu besplatno po ceni jednog nacionalnog stadiona.

Roditelji studenata prve godine koji plaćaju školarinu, svake godine iz svog džepa podignu po jedan spomenik Stefanu Nemanji. 

Izdvajanje novca za obrazovanje nije trošak, već investicija. Više prilika za obrazovanje znači više stručnih ljudi. Rasterećenje roditelja znači mogućnost za zasnivanje porodice i razlog za ostanak u zemlji. Ako besplatna prva godina studija i besplatan upis na fakultet mogu da doprinesu rasterećenju roditelja, da li država ima pravo da kaže NE ovoj investiciji?

Autor: Moma Kovačević, član pokreta #1od5miliona


Prijavite se na naš njuzleter:

Želiš da pomogneš #1od5miliona? Doniraj.

April 22, 2021