Proteklih dana, a i godina, Novosađani su svedoci eskalacije sukoba na ulicama grada. Surova maloletnička tuča kaiševima, prebijanje maloletnika šipkom, bodenje šrafcigerom, otimanje novca, razbojništvo. Pre par meseci polomljenje ruke, zatim kriminalci koji tuku policiju u kafiću, i za kraj nerešena ubistva.
Povrh svega, gradonačelnik Novog Sada na pitanje novinara da li je Novi Sad zaista bezbedan grad, odgovara da misli jeste. Događaji i brojke ga demantuju. Novi Sad nije bezbedan. Novi Sad je odavno uplovio u reku bezbednosnog haosa. Nigde u Srbiji ne možete da osetite toliko nesigurnosti, straha za bezbednost, jer broj nerešenih ubistava svrstava Novi Sad u mapu najugroženijih gradova.
Novom Sadu fale policajci koji rade svoj posao, u Novom Sadu se ne rade pešačke patrole koje su obavezne. Novi Sad koji je bio sinonim za bezbednost pre 30 godina danas je grad za obračun mafije, huligana, i mesto u kome maloletnički kriminal cveta.
Za masovnu pojavu kriminaliteta i nasilja ne možemo kriviti samo jednu, odnosno sadašnju vlast koja je korov zalivala i gajila kao i ona prethodna. Jer po istom principu stranke puštaju da se kazan puni, a kada eksplodira – sazivaju konferencije za medije i prave montirane emisije, sude i iznose dokaze na obojenim televizijima itd. Obesmišljavaju policiju, tužilaštvo i sud, prave od jedne stranke sve tri grane vlasti, čime dodatno privatizuju već uništene institucije. Umesto da su sekli do korena metastazirane oblike društva, oni su ga zalivali i čekali trenutak eksplozije ne bi li opet uspeli da se izreklamiraju sa bombastičnim naslovima o brzim hapšenjima.
Problem se mora sagledati iz više strana, jer on nije od juče. Masovna otpuštanja, pljačkaške privatizacije, ogromno siromaštvo, promocija kriminala i nasilja na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, sprega organizovanog kriminala i vlasti. To su samo neki od okidača koji su zasađeni pre više decenija i niko ih nije dirao, odstranjivani su po neki suvi listovi, ali ta biljka koja se zove kriminal je zalivana, negovana i čuvana kao produžena ruka vlasti ili partije u obračunu sa neistomišljenicima ili ne daj Bože onima koji su se usprotivili pritisku i torturi. I kada taj kriminal prođe nekažnjeno, unutar čoveka počinje da se budi nagon za uzimanjem prava i pravde u svoje ruke s jedne strane i anarhije s druge strane.
Danas da ode ova vlast, danas da rasformiramo Srpsku naprednu stranku, ovaj problem se neće rešiti. Država i grad moraju da raščiste sa huliganima, mafijom i partijskom mašinerijom za pranje novca. Moraju se otpustiti svi načelnici, sudije, tužioci koji su postavljeni da rade u interesu partije, a ne naroda, prava i pravde. To je samo jedan korak u normalizaciji odnosa. Do tada, eskalacija nasilja je svakoga dana, produbljuje se beda, propast unutar društva, i ne vidimo da će se to zaustaviti jer društevni jaz je ogroman, a zaštićeni su oni koji moraju biti uhapšeni i procesuirani.
Pravda već odavno lupa na vrata Novog Sada i Vojvodine i Srbije, ali građani moraju ta vrata da joj otvore, jer stranke na vlasti i one koje su bile na vlasti nemaju taj interes. Jedini interes im je da se uzajamno štite.
Autor: Filip Martin, predstavnik Pokreta “1 od 5 miliona” iz Novog Sada
Želiš da pomogneš #1od5miliona? Doniraj.
