Praznik rada Srbi će dočekati u zemlji, ekonomskom tigru, s prosečnom platom od skoro 500 evra, a opet praznih stomaka sa nekih 600.000 nezaposlenih.
Praznik rada Srbi će dočekati skromno, verovatno okretajući neko prase, koje je uzeto na čekove, i gajbu piva uzetu “na recku” u lokalnoj prodavnici.
Kako kažu neki podaci iz 2019. godine, u Srbiji “na crno” radi skoro 800 hiljada ljudi i to uglavnom u poljoprivredi i ugostiteljstvu.
Vlast je to pokušala da sakrije jeftinom kopijom ideje Pokreta #1od5miliona o Partner projektu i nazvala ga “Moja prva plata”, kako bi broj nezaposlenih prividno smanjila.
Nažalost, nisu računali na pandemiju korona virusa koja je pokazala da u Srbiji ipak postoji čak oko 600.000 netaposlenih, a nesposobnost režima ogledala se i u protestima freelencera i privrednika koji su samo tražili svoje pravo na rad bez drakonskog harača vlastodržcu.
Danas Praznik rada slave i te “statističke greške” režima Aleksandra Vučića koje su, po njegovom mišljenju, samo lenje zato što ne mogu da se zaposle u zemlji koja je “ekonomski tigar”.
Praznik rada slave i naši sugrađani u inostranstvu, ali oni verovatno neće biti na odmoru, već na nekoj skeli, u nekom restoranu ili na brodu, radeći za platu za koju zapravo mogu da prežive čak i u tim zemljama koje ipak nisu ekonomski tigrovi.
Ti “gastrabajteri” za Prvi maj su poslali svojim porodicama po koji evro kako bi generalno izdržali to što je cena ulja porasla za skoro 80 dinara za samo godinu dana, cena nafte za skoro 20 dinara i cena struje za 3,4 odsto.
Ali pored svih nas, lenjih i nezaposlenih, praznik rada slaviće i žene zaposlene u javnim preduzećima Jagodine, Brusa i svih ostalih gradova.
Verujem da one praznik neće slaviti kao odmor od rada, već kao jedan dan odmora od Palme ili Jutke i kao jedan dan odmora od njihovog “ljupkanja” i “druženja”.
One će praznik rada takođe slaviti, moleći Boga da ne moraju da se vrate na posao na kome će ih zlostavljati lokalne age.
Na prvomajski uranak, nažalost, neće izaći svi rudari kompanije ZiJin kojima su radna prava praktično i ukinuta, postoje kao prazno slovo na papiru zarad “istorijskog profita” rudnika i stranog investitora.
Pa zašto bi rudari odmarali kada i sam predsednik radi 24 sata dnevno?
I dok mi obrćemo neko žgoljavo prase, odvajajći po koji komad i za sutrašnji obrok, neke Palme, Jutke, Popovi, Martinovići, Vučići i slični cinično će nam se osmehivati sa fotografija svojih odmora plaćenih našim parama, ubeđeni da se zakon i pravo na njih ne odnose, jer zašto bi?
Oni su zakon, oni su pravda, a pravna država postoji, ali samo onda kada to odgovara pojedinima.
Oni će slaviti praznik rada, ali o našem trošku, iako reč “rad” za njih jeste misaona imenica.
Zato svim lenčugama, zaposlenima, nezaposlenima, prijavljenima i onima koji rade na crno, svima ma gde god bili, srećan praznik rada uz podsetnik koliko će rada i borbe biti potrebno da radna prava vratimo svima nama i omogućimo da radno pravo ne bude samo prazno slovo na papiru, već zakon, civilizacijska tekovina, dostojanstvo i solidarnost.
Srećan nam ovaj prvi maj, smešten odmah pored najvećeg hrišćanskog praznika zato što je valjda i neko gore pokušao da nam da do znanja da ne živimo u državi koja brine o radnim pravima, već u feudalnoj, robovlasnickoj strukturi, te da se moramo probuditi.
Želiš da pomogneš #1od5miliona? Doniraj.
