Kriminal Srpske napredne stranke često vezuju za Vučića i njegove satelite, dok male kabadahije sa lokala zaboravljaju.
Majdanpečka opština bogata je prirodnim bogatstvima, izvanrednim ljudima i jako dobrom geografskom pozicijom, ali je kuga zvana SNS opustošila ovaj grad, a njene stanovnike bacila na kolena.
Pre 30 godina Majdanpečani su se hvalili kako su mogli da imaju zlatne kanalizacione cevi, a umesto toga su izgradili pola Novog Beograda.
Danas, Majdanpečani jedu jedan hleb tri dana i nemaju para ni za paštetu.
Skoro deceniju vlasti Srpske napredne stranke u Majdanpeku obeležili su zatvaranje Zlatare Majdanpek, Fabrike Bakarnih cevi, prodaja Rudnika bakra Majdanpek, pranje novca preko rekonstrukcije Srednje škole, obnove bazena na godišnjem nivou, zakidanja Majdanpečanima vode leti i grejanja zimi, uništavanje fudbalskog kluba.
Sve ovo dovelo je do toga da hiljade građana dobije otkaz i bude oterano iz sopstvenih kuća.
Živeti u Majdanpeku predstavlja izazov za mnoge koji nisu pristali na ucene SNS-a, dok oni koje je SNS uspeo da uvuče u sebe žive u strahu i prividnom zadovoljstvu.
Ja sam oteran iz svog grada, Majdanpeka, još nakon osnovne škole zato što za mene tamo nije bilo mesta.
U takvom sistemu nema mesta za ljude koji nisu korumpirani, manipulativni i željni lakog keša i zato takav sistem moramo da menjamo.
Dragan Popović Pop, predsednik opštine Majdanpek, uplaćivao je sebi socijalnu pomoć (iako je imao platu kao predsednik opštine) i tako oteo iz budžeta Majdanpeka 660.000 dinara.
On je tada bio član predsedništva Demokratske stranke, a sada je svoj „zanat“ ustaničio sa naprednjacima.
Majdanpečani su više puta postavljali pitanje zašto novac iz opštine Majdanpek misteriozno nestaje tako što se investira u fantomske projekte na teritoriji Donjeg Milanovca, odakle je Pop inače i došao u Majdanpek.
Da svaki grad ima svog Gorana Vesića dokaz je i Elvira Duda Toškić Jovanović, zamenica predsednika opštine Majdanpek koja je svoju karijeru političara započela u stranci Bogoljuba Karića, a priča se da je taj “poklon” stigao nakon sumnjivih noćenja po njegovim apartmanima.
Jedna od priča koja se kreće Majdanpekom jeste da je baš ona na čelu kartela koji upravlja noćnim klubom (o trošku opštine) i izvesnim dilovanjem narkotika. Iako ove tvrdnje nisu potvrđene, nisu ni opovrgnute, i samo su deo spiska zakopanih afera majdanpečkih naprednjaka.
Ono što jeste potvrđeno je da je dečko gospođe Toškić Jovanović jedan od ljudi koji su uhapšeni zato što su svojim malverzacijama oštetili budžet grada Majdanpeka za 3.703.600 dinara.
Svoju šapu naprednjaci su prvo stavili na rudnik i, iako prodat, oni određuju ko će se i kada zaposliti, a količini zlata koja je nestajala i nastavlja da nestaje iz rudnika se više ne zna broj.
Zlato u Majdanpeku obojeno je krvlju njegovih meštana koji su na ivici egzistencije zarad bogatstva koje je stekla nekolicina ljudi bliski kriminalcima koji vode državu.
Da horor Majdanpeka bude još gori, među donatorima za izgradnju Sigurne kuće u Majdanpeku bilie su i Opština i Evropska Unija, a većina Majdanpečana ne zna šta se desilo sa tim projektom nakon što je davne 2018. godine najavljeno otvaranje iste za oktobar mesec.
Nakon najave otvaranja usledila je jedna velika tišina naredne dve godine po pitanju ovog projekta.
Svoje karijere i svoje porodice lokalni hadžišerifi su obezbedili lopovlukom i malverzacijama, a na račun više hiljada onih koji su svoja ognjišta u Majdanpeku zauvek napustili i onih čiji su želudci prazni danima, a koji nisu imali mogućnosti da se odsele.
Decu Majdanpečana navikavaju na “iseljenje” još iz srednjoškolske dobi, pa tako mladi Majdanpečani često putuju izvan svog grada zato što su mnoga odeljenja škola premeštena u Donji Milanovac, a zgrada srednje škole, u čiju obnovu je država uložila 1,9 miliona evra naših para, urušila se ubrzo nakon rekonstrukcije.
“1 od 5 miliona” bio je sprečen da u Majdanpeku sakuplja potpise podrške za izlazak na izbore, zato što je overiteljka „otišla na slavu“.
Nama to nije bila prepreka da dobijemo značajan broj glasova baš u tom mestu i da sada formiramo jedan jak tim baš u tom gradu.
To se lokalnim kabadahijama poput Elvire i Popa nije svidelo, pa su počeli da se bore na jedini način na koji znaju i koji im je do sada uspevao – pretnjama i zastrašivanjima. Moja maćeha dobila je otkaz, a moj otac je svakodnevno mobingovan na poslu.
Elvira je u više navrata meni upućivala poruke da se smirim, a mom ocu poručila da me smiri ili će me ona simiriti.
Jedan od mojih ličnih ciljeva jeste poslati sve te „zvezde padalice“ u zatvor za sve ono što su uradili.
Možda se to u ovom momentu, u ovoliko okupiranoj Srbiji, čini teško izvodivim. No, samo se čini. Nije daleko dan kada ćemo se sa njima obračunati istinom i pravdom i kada će odgovarati za sva svoja nedela – sačekaće ih i zakon i sud naroda. Naroda kogu su izgladneli i doveli do propasti. I nije dovoljno samo ih smeniti, mora se menjati sistem – da ne bismo opet imali nekog novog Popa i neku novu Elviru.
Da bismo suštinski promenili sistem, moramo da od ovih lokalnolih kabadahija oslobodimo sve gradove i sve opštine, od najmanjih do najvećih, i tek onda ćemo zaista pobediti.
Mi se borimo protiv okupatora koji su nam prvo stavili ruku u džep i ukrali novčanike, ključeve, kuće i automobile, a kada su se toga nakrali, porasli su im apetiti pa su počeli da nam kradu i naše gradove.
Ulicu po ulicu, park po park, zgradu po zgradu. Okupirali su celu Srbiju.
Na nama je da povratimo sve što su oni otuđili.
Majdanpek je moj grad, moje detinjstvo. Grad koji me je odgojio i poslao u svet. Grad u kome živi moja porodica, grad u kome se nalazi igralište na kome sam se igrao kao dete, grad u kome se nalazi park u kome sam prvi put poljubio devojku i grad u kome se nalazi klupica na kojoj smo uvek sedeli posle škole.
To je moj grad. Neću ga dati bez borbe! Neću se predati!
Autor: Martin Bežinarević
Želiš da pomogneš #1od5miliona? Doniraj.
