Pre dve godine na ovaj dan sam optimistično, pomalo naivno ugasila svećiće za 70. rođendan Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Pokušavam da ne mislim da tada nismo sasvim slučajno ugasili i ono malo prava i ljudskosti koje smo uživali.
U te dve godine bili smo svedoci nekoliko afera, zatvaranja nevinog čoveka, zataškavanja ilegalne trgovine oružjem. Svakodnevnog nasilja i targetiranja aktivista koji se bore za ta ista ljudska prava, targetiranja i nasilja nad ono malo novinara koji i dalje postavljaju pitanja koja su sami smislili i koji i dalje imaju kičmu.
Šetali smo, jer to je naša osnovno ljudsko pravo, imamo prava da se okupimo i zahtevamo promenu! Međutim i na tim šetnjama su nas tukli, neke i davili – epilog toga je tamo negde u fioci i čeka Tužilaštvo. Namerno ne kažem nezavisno Tužilaštvo jer ne postoji nikakvo, takva institucija više ne postoji. Postoji jedan čovek koji sudi o međi u Leposaviću, o imovinu u Boljevcu, o tome da li će nekome pauk odneti džip u Vranju, da li je organski paradajz ili ipak ne, i na kraju onaj koji sudi kada će neko da umre.
Imam 22 godine, od toga 7 godina se borim za prava koja su mi zagarantovana rođenjem ali ih u Srbiji nemam, ni ja ni vi, ma koliko mislili da su ljudska prava prazna, da ne kažem ispušena priča. Vi imate prava na život, slobodu i bezbednost (član 2). Niko vas ne sme mučiti (član 5) niti vršiti bilo kakvo nasilje nad vama. Pred zakonom baš VI – frizer, lekar, poslanik, đubretar, nezaposlen, poljoprivrednik – jeste jednaki sa bilo kim drugim uključujući i predsednika države (član 7). Niko ne sme da vas hapsi tek tako kako nekome padne na pamet niti da nas zaključava iz istog tog razloga, a to je ono što nam rade cele godine, na ovaj ili onaj način. Ljudi koji su bili uhapšeni za vreme julskih protesta nisu mogli da se jave porodicama. Većina nije mogla da pozove svoje branioce jer, eto, marionetama se žurilo da okončaju proces. Puf tref, bio si na protestu, ko si ti da se žališ, ajd u ćuzu dok ne naučiš da ćutiš i trpiš, usput možda dobiješ i neke batine. Iste te marionete koje su nedavno bežale kroz prozor nekadašnje institucije koja je bila tu zbog ljudi a onda krenule u pohod na krov nad glavom desetina hiljada porodica sa svojim privatnim zelenašima zvanim izvršiteljima. Tada su ljudi uzeli svoja prava u svoje ruke, a kada je naš život naš – onda i đavo beži glavom bez obzira.
Istim onima koji su uhapšeni i prebijeni neke povrede nisu zabeležene, one koje jesu – navodno su delo NN osoba, iako je rečeno da je od policajaca. Ovo nas dovodi do člana 10 Univerzalne deklaracije koji kaže da svako ima pravo na javno suđenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom. Je l’ mislite da je ovo moguće?
Moj omiljeni član 19 kaže da imamo prava na slobodu mišljenja, što znači da niko ne sme biti uznemiravan zbog svog mišljenja. Naravno, ovo ne znači da možemo govoriti neistine, ali znači da možete bez straha na Fejsbuk statusu da napišete kakvo je stanje kod vas na poslu, u školi, bolnici. Da možete da napišete prokleti status bez razmišljanja da li ćete zbog njega ostati bez posla ili postati modri.
Da se razumemo, pored naših osnovnih prava oni svakodnevno krše i Ustav, svakodnevno udaraju na našu zemlju i narod. Nas i naše dece je sve manje u našoj zemlji dok je njima, za njihovu decu sve dublji džep. Ne očekujem od neljudi da poštuju ljudska prava, ali od tebe koji ovo čitaš, očekujem da braniš sebe, svoju porodicu i Srbiju. Budi čovek, nauči prava koje štite tebe i tvoju porodicu, pokaži malo ljubavi za Srbiju tako što nećeš zaboraviti imena onih koji nas uništavaju i zbog kojih ostajemo bez roditelja, braće i sestara i na kraju dece. Očekujem da ne budeš žrtva ovog sistemskog naprednog nasilja. I zapamti, nismo sami u ovoj borbi. Jedan glas pokreće sumnju, dva šaputanje, 10 razmišljanje, 100 pobunu, 5 miliona revoluciju.
Srećan nam Dan ljudskih prava uz nadu da ćemo jednog dana i imati osnovna prava.
Autorka: Dejana Stošić, aktivistkinja Pokreta “1 od 5 miliona” i bivša ambasadorka Srbije u Evropskoj mreži žena protiv nasilja
Želiš da pomogneš #1od5miliona? Doniraj.
