Danas se ne bira Vlada Srbije, već se vrši imenovanje marioneta sa spiska Aleksandra Vučića.
Ovim se iznova potvrđuje lična frustracija šefa naprednjaka koji se izgleda nije dovoljno igrao lutkama tokom dečačkih dana, pa pod stare dane kupuje lutke za svoje pozorištance i izmišlja im uloge.
Tužno jeste, ali je pre svega opasno – ne samo po mentalno zdravlje umišljenog lutkara, već pre svega po Srbiju koju zloupotrebljava kao svoju pozornicu.
Ono što je takođe opasno, jeste realna mogućnost da opozicione snage podlegnu nametnutom sindromu lutkara i lutaka i da zarad svojih malih pozornica ponovo propuste ono što svima nama mora biti jedini zadatak – promena sistema, čiji preduslov jeste promena režima.
Zato ponavljamo:
Opozicione snage moraju da zaborave na svoje lične pozornice i da se udruže u jedinstveni front. Ne da, nesvesno il svesno, samo glume jedinstvo, već da ga žive.
Zato i kažemo da nije dovoljno da se samo lideri rukuju pred kamerama, moraju se udružiti organizacije – infrastrukture stranaka, od Bujanovca, preko Beograda, do Subotice. I to ne zbog aprila 2022, datuma koji lutkar Vučić ciljano nameće, već zbog Srbije koja više ne može da čeka.
Zato i apelujemo na istinske opozicione snage:
Sednimo za jedan sto, a ne za stolove.
I to ne da bismo sedeli za stolom, već da bismo od njega ustali i udruženo se borili – od grada do grada, od sela do sela, od čoveka do čoveka. Jer ako nas je nečemu prethodnih devet godina naučilo, to je da od samog sedenja nema ništa. Tako samo postajemo publika u Vučićevom pozorištu, a narod Srbije očekuje i zaslužuje mnogo više.
Želiš da pomogneš #1od5miliona? Doniraj.
