Pošto je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo prvostepenu presudu u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, vlasnika i novinara „Dnevnog telegrafa“, nakon 21 godine od ubistva, osvrnula bih se na taj slučaj, koji nije usamljen u ovoj državi, kao i na opštu cenzuru slobode i objektivnosti medija u Srbiji.
Slučaj novinara Ćuruvije malo kome nije poznat.
Ako ima takvih, podsetiću vas.
On je, tokom svoje karijere, dobio mnoga priznanja za svoj rad. Osnovao je „Nedeljni telegraf“ nakon što je napustio mesto glavnog i odgovornog urednika „Borbe“, a početkom 1996. godine osnovao je i prvi nezavisni dnevnik u Srbiji – „Dnevni telegraf“.
Objektivno i hrabro izveštavanje „Dnevnog telegrafa” je hvaljeno, a Slavko Ćuruvija priznat je kao hrabri građanin, patriota i čovek koji se radom u medijima bori za demokratizaciju Srbije, koji žestoko kritikuje režim, podržava studentske proteste i pomaže popravljanju ugleda Srbije u svetu.
Slavko Ćuruvija učinio je mnogo za novinarstvo u Srbiji.
Specijalnim medijskim dekretom, „Dnevni telegraf“ je, uz još nekoliko medija, zabranjen 14. oktobra 1998. godine, nakon donošenja kontroverznog Zakona o informisanju, koji je donet te godine, kada se na čelu Ministarstva za informisanje u Vladi Mirka Marjanovića nalazio niko drugo do Aleksandar Vučić.
U martu 1999. godine, Ćuruvija je, zbog svog novinarskog angažmana, osuđen na petomesečnu zatvorsku kaznu. Advokati su, uspeli da intervenišu i spreče njegovo zatvaranje.
Ipak, advokati nisu upeli da spreče ono što je usledilo 11. aprila 1999. godine.
Slavko Ćuruvija ubijen je ispred svoje kuće u Beogradu.
Ubijen je od strane dvojice maskiranih napadača.
Ubijen je jer se nije plašio da izveštava nepristrasno, jer je želeo da građanima Srbije prenese stanje u državi profesionalno, objektivno i nezavisno.
Postao je simbol borbe protiv represije, slobode govora, otpora režimu i simbol nezavisnosti medija.
Trebalo je 15 godina da se uhapse osumnjičeni – bivši načelnik Resora državne bezbednosti Radomir Marković, koji je osuđen u prvom stepenu na 30 godina zatvora, koliko je dobio i Milan Radonjić, bivši šef beogradskog RDB-a, dok su Miroslav Kurak i Ratko Romić osuđeni na po 20 godina i da funkcionieri Srbije priznaju da je iza ubistva stajala upravo država.
Trebalo je istoj toj državi još nekoliko godina da ukine presudu, uz obrazloženje da je N.N. lice učestvovalo u zločinu i počinilo ubistvo, umesto Miroslava Kuraka.
Srbija je odavno izgubila svoju slobodu.
Nakon Slavka Ćuruvije, bilo je mnoštvo slučajeva gde su novinari zbog svoje objektivnosti, na ovaj ili onaj način, kažnjavani.
Tako je novinarka Ana Lalić uhapšena zbog jednog teksta o stanju u Kliničkom centru u Vojvodini.
Novinaru Milanu Jovanoviću zapaljena je kuća, dok je on bio u njoj, zbog pisanja o malverzacijama Srpske napredne stranke u Grockoj, nakon čega mu je i provaljeno u stan u kom je boravio u tom trenutku.
Zataškavanje slučaja Slavka Ćuruvije na ovaj način još jedan je pokazatelj monopola sistema nad svim slobodnim građanima Srbije.
Nacionalne frekvencije ćute i pokrivaju sve afere vlasti, dok građani traže te naznake slobode medija, govora i mišljenja.
Tako je Pokret 1 od 5 miliona za vreme trajanja protesta zvao Dragana Bujoševića da govori na protestu, pošto RTS, kao nacionalna frekvencija, nije izveštavao o tome da su hiljade građana svake subote na ulicama širom Srbije, a usput i da objasni kako je bilo sedeti u „Šansi“ i biti veliki prijatelj Slavka Ćuruvije, a kako je sada sedeti sa Aleksandrom Vučićem.
Odgovor je ostao da visi u vazduhu, kao i svi istiniti i objektivni odgovori na pitanja građana.
Upravo zbog svega toga – zbog neinformisanosti građana, zbog sakrivanja činjenica, zbog laži i afera – potrebna je promena sistema.
Potrebna je lustracija svih koji zloupotrebljavaju svoje javne funkcije, potrebna je borba za slobodu.
Srbija možda, u ovom trenutku, nije slobodna država, ali jeste zemlja slobodnih ljudi.
To će se tek pokazati.
Autor: Krstić Jovana
Želiš da pomogneš #1od5miliona? Doniraj.
