Svi pričaju o nekim novim licima u politici, o mladima, o novoj snazi, a kada se ta neka nova lica pojave prvo sa čim se susretnu jesu osporavanje, negiranje, pa čak i zid osude.
Taj paradoks, po mom mišljenju, rezultat je spina političkog establišmenta koji je pustio korenje još pre 30 godina i spreman je na sve kako bi odbranio svoj “monopol” nad bavljenjem politikom. Malo su vlast, malo opozicija, pa su opet vlast. Svoja istrošena lica maskiraju novim partijskim dresovima i parolama, ali “vrzino kolo” koje su poveli i u kojem drže Srbiju ostaje isto. Pustiće oni kraj sebe i poneko “novo lice”, ono koje ih ne ugrožava i koje ih sluša. Ali svaki pokušaj omasovljavanja nove snage, zbrajanja novih ljudi u politici – guše po svaku cenu. Zato što bi im novi ljudi rasklimali ono korenje. Zbog toga u Srbiji još uvek ne dosežemo onu političku formulu koja se pokazala dobitnom u regionu – u Hrvatskoj, u Banjaluci, u Crnoj Gori.
U Srbiji danas mladi ljudi čim zakorače u politiku nađu se između dve vatre – režima, ali i dela opozicije.
Kada kažem “mladi ljudi”, mislim na mlade i po godinama starosti, ali i na mlade po političkom stažu. Takvi ljudi, sa idejama i kapacitetom da te ideje zapravo i realizuju, a ne da ostanu mrtvo slovo na papiru, predstavljaju najveću pretnju trenutnom režimu iz jednog vrlo jednostavnog razloga – ne postoje nikakve afere ili prljavštine koje bi mogao neki novi Beba Popović da izvuče iz fioke i preda nekom tabloidu ili da iskoristi za ucenu ili pritisak.
Neprihvatljivo je, međutim, da takve mlade ljude kao pretnju doživljava i deo opozicije, iste one opozicije koja se vrednosno predstavlja drugačijom od režima Srpske napredne stranke. Dok novi ljudi stidljivo proviruju u političku arenu – prijatelji su takve opozicije. Čim malo porastu i krenu da marširaju – okreću im leđa. Razlog, čini mi se, leži u istom onom korenju koje su pojedini “lideri” i njihova svita pustili pre više decenija. Ušuškani su u svoj iskrivljeni koncept liderstva u kojem jedna osoba vuče konce, a svita ponavlja izlizane floskule “mi smo ti”, “biće bolje”, “imamo plan”, “može i po zakonu”… Nova lica im kvare takav koncept.
Pokret “1 od 5 miliona” postao je prepoznatljiv u narodu kao pokret koji okuplja nove ljude. Prepoznatljiv je i po tome što na svom čelu ima najmlađe osobe u istoriji političkih organizacija. Ta činjenica očigledno nije interesantna mnogim medijima, pa o tome nećete čuti gotovo ništa na aktuelnim portalima i televizijama. Nadam se da nisu i oni deo onog establišmenta kojem nova lica nisu dobrodošla u politici, ali šta god bio razlog, ne menja činjenicu da taj put za nas iz “1 od 5 miliona” nije bio nimalo lak.
Ono što smo naučili još dok smo organizovali najduže proteste u modernoj istoriji, proteste #1od5miliona koji su u kontinuitetu održavani svake subote godinu i po dana, jeste to da ovaj korumpirani sistem neće menjati ljudi koji su taj sistem i napravili ili u njemu već uspešno plivali.
Zato smo se i odlučili na korak ulaska u politiku. To znači i neprihvatanje bilo kakvih kompromisa i prljavih dilova makar nas to debelo koštalo. A koštalo nas je više puta.
Cilj nam je da pokažemo da može i drugačije da se pristupi politici i da ne mora sve da bude onako kako je neko rekao da mora, već da možemo da imamo jedan nov pristup zasnovan na principima i iskrenoj želji za promenom. Ne da koristimo sistem, već da menjamo sistem. Ne da politika bude prilika da se krade, vara i otima, već privilegija i šansa da se zaista učine velike i dobre stvari za našu zemlju. Neko će pomisliti da je to naivno, a ja vam kažem – nije. Ne podležite manipulacijama kojima nas zasipaju oni sa tridesetogodišnjim “korenjem”. Oni hoće da nam ogade politiku, jer ako nam je ogade, svi ćemo se držati po strani, a oni će nastaviti da plivaju…
Ti principi i ta želja nisu mnogima omiljeni niti poznati termini, ali jesu ono što je nas održalo na političkoj sceni uprkos tome što smo na „crnoj listi“ većine medija i u zabranjenom rečniku većine političara koji mlade kao što smo mi vide kroz mišiće za lepljenje plakata u predizbornoj kampanji.
I to je takođe ono što želimo da uradimo drugačije.
Mladi su svim političkim strankama sredstvo za iznošenje terenskog posla: stajanja na štandovima, lepljenje plakata, jurišanja i trčanja ili pak popravljanja neke statistike. Ili izigravanja “dekoracije” na konferencijama za medije.
Mi smatramo da i mladi ljudi imaju i sposobnost i znanje da pristupe politici baš zato što svoje stavove baziramo na principima koje su mnogi u svojim dugogodišnjim karijerama zaboravili.
Dok su mnogi letovali i zimovali, mi smo hteli da pokažemo da može i drugačije, pa smo obilazili Srbiju i gradili infrastrukturu pokreta što je rezultiralo i nedavno održanom skupštinom “1 od 5 miliona” na kojoj je izabrano kopredsedništvo Pokreta, formiran Zeleni front “1 od 5 miliona”, kao i lokalna povereništva.
Da li smo spremni za ovo, jeste pitanje koje su mnogi postavili, a na koje ne umem da odgovorim bez podsećanja na to da je u pitanju tim ljudi koji je skoro dve godine držao Srbiju u plamenu slobode, o timu ljudi koji je bez dinara izašao na izbore (u bojnom polju između i vlasti i dela opozicije) i ponovo osvojio više glasova od jedne koalicije mnogo većih stranaka, da je u pitanju tim ljudi koji je napravio platformu za kontrolu izbora, aplikaciju za fer i slobodne izbore i tim ljudi koje je zabeležio više hiljada nepravilnosti na prethodnim izborima.
Zato slobodno mogu da tvrdim – spremni smo i željni da pokažemo da može i drugačije.
Politika u Srbiji može i drugačije.
Želiš da pomogneš #1od5miliona? Doniraj.
