Bilo mi je potrebno par dana da ohladim glavu od onoga sto se desilo Srbiji u Vašingtonu i neviđenog diplomatskog fejla naše spoljne politike, još od onog u Parizu prošle godine.
Čini se da Vučić nekako napravi neki diplomatski skandal gde god da ode, bez obzira da li za to ima realne potrebe ili ne.
Mnogi su komentarisali ono što se dogodilo u “Ovalnoj sobi” Bele kuće.
Doduše, više su komentarisali stranci nego naša domaća javnost, koja jos uvek deluje fascinirana penkalom.
Preko stolice na kojoj je sedeo Vučić tog dana (one male hoklice u poređenju na tron na kome je obitavao Tramp), nekako i mogu preći.
Jasan je trenutni položaj Srbije u međunarodnoj zajednici, pa mogu da razumem pokušaj Trampa da se postavi nadmeno prema lideru jedne male, ali ne tako beznačajne zemlje.
Ono što mi užasno para oči, a što je apsolutno bilo u kontroli našeg kvazi predsednika, jeste ono što je sam pričao, kako se ponašao i koga je poveo kao deo zvanične delegacije Srbije.
Pre svega, način na koji je sedeo.
Kao da su ga tukli po leđima, ili kao da je u kafani i drži konferenciju na zelenom ostrvu neke tamo sporedne ulice.
S druge strane, izjave poput “zamenili su fasciklu”, nažalost, ne piju vodu zato što zemlje poput SAD-a izuzetnu pažnju posvećuju protokolarnoj diplomatiji.
Njegova fascinacija penkalom, koje je ovaj verovatno uzeo iz gift šopa, i ključem, koji otključava Belu kuću koliko otključava i automat za kafu, jeste pljuvanje u facu isključivo građanima Srbije.
Ovo me dovodi do poslednjeg zapažanja, a to je delegacija Srbije.
Glavni tapšač SNS-a, Marko Đurić, jeste “nešto nešto” u tamo nekoj kancelariji za KiM, pa mi je i logičan njegov odlazak.
Odlazak ministra finansija mi već nije jasan, s obzirom da je Vučić tvrdio kako nema pojma koja će biti tema dijaloga, ali je (srećom) poveo baš lika zaduženog za pare.
A gde je Dačić?
Gde je čuveni kafanski pevač i, jos važnije, ministar spoljnih poslova ove naše zemlje? Zar je odlaskom u opoziciju upao u depresiju, jadan, ili ga je, pak, Vučic izbacio iz svog “dream team-a”?
Šta sa dešava sa omiljenim debeljkom socijalista i kako je podneo svoju šut kartu?
Ono potpisano nas je oborilo sa svih stolica na kojima smo sedeli i unakazilo naše međunarodne odnose koje smo, kakve-takve, gradili.
Čini mi se da ćemo sankcije pomeranja ambasade iz Tel Aviva tek osetiti po pitanju Evro integracija, čija poglavlja smo pompezno otvorili, a niti jedno zatvorili.
Ne znam kako će “brat Si” da se oseća po pitanju šamara koji mu je “brat AV” lupio, ali sumnjam da će okrenuti drugi obraz.
Ostaje nam i “majka Rusija” , čija portparolka MIP-a već jeste poslala jasnu poruku o stavu Rusije, rekavši “predsedniku” da je doslovno mogao da raširi noge Trampu, iako je on, ipak, izabrao da klekne.
Ali nije samo Vučić kleknuo u Vašingtonu.
Na kolena je bačena cela Srbija, iako, čini mi se, mnogi to ne vide.
Sada, više nego ikada, moramo da pokažemo jedinstvo i snagu.
Sada više nego ikada moramo da se borimo kako bismo povratili čast i ugled Srbije, koje je Vučić tako olako odbacio, zarad penkala i ključa, koji će pre otvoriti prolaz za čudesnu zemlju Narniju, nego Belu kuću.
Autor: Bežinarević Martin
Želiš da pomogneš #1od5miliona? Doniraj.
