Majdanpek i Bor kao gradovi imaju mnogo toga zajedničkog, ali danas se sve te sličnosti svode na dve stavke. Prva je velika stopa nezaposlenosti, dok je druga činjenica da je Aleksandar Vučić ova dva grada poklonio kineskoj kompaniji Ziđin prilikom prodaje rudničkih basena u Boru i Majdanpeku.
Dolaskom ove kineske kompanije u Istočnu Srbiju u mnogima se pre četiri godine probudila nada da će “slepo crevo Srbije” (Timočka krajina) konačno procvetati.
Ta nada nije bila dugog veka, iako Ziđin ovih dana u medijima tvrdi da nema dovoljno radnika iz ova dva grada, pa sada pokušava da privuče i radnike širom Srbije… ili čak i iz inostranstva.
Kako je moguće da za kinesku kompaniju nema dovoljno radnika iz Bora i Majdanpeka, a u oba grada je stopa nezaposlenosti tolika da je svaka treća osoba nezaposlena?
Odgovor na to, između ostalog, možemo pronaći u naslovima retkih slobodnih medija prethodnih meseci, ali i u primeru prakse kineskih kompanija u inostranstvu.
Nakon naslova “Poslovođa u Ziđinu fizički napao radnika”, “Protest rudara u Majdanpeku i Boru zbog loših uslova rada”, “Kineska kompanija Ziđin novim kolektivnim ugovorom oduzima prava radnika” i sličnih, teško da Ziđin može da bude prva želja bilo koga ko traži posao, ali nažalost, s obzirom na to da je komunističku partiju Kine Vučić 2018. godine prihvatio oberučke i poklonio im naše gradove, mnogima je ovo jedina opcija da donesu hleb na svoj sto. Da stvar bude jezivija, potrebno je samo da pogledamo šta su kineske kompanije uradile u drugim zemljama po sličnom principu.
Primera radi, jedna kineska kompanija u Italiji je otišla do te mere da je nakon nekoliko godina, usred Italije, imala zaposlene samo kineske državljane dok Italijani nisu činili ni 5% zaposlenih. Da li ovo čeka Srbiju? Ne čeka, već se uveliko dešava.
Ukoliko se odlučite za turistički put kroz Bor i Majdanpek, možete pomisliti da ste zalutali u neku kinesku četvrt, a ako pitate neke radnike rudnika reći će vam da se položaj srpskih i kineskih radnika umnogome razlikuje. Pogotovo uz činjenicu da kineski državljani primaju čak i do trostruko veću platu od srpskih državljana – u okviru iste kompanije!
Saopštenje Ziđina da “nema ko da radi” u Boru i Majdanpeku, tek je prvi korak ka uvođenju novih zakonskih propisa kojima će se inostranim kompanijama dozvoliti da sami biraju koga će zapošljavati tj. da ne moraju uopšte da zaposle domaće stanovništvo – Srbe.
Ono što se već uveliko šuška po Boru i Majdanpeku, jeste najava dolaska dve hiljade Kineza na prostor TImočke krajine do kraja 2021. godine kako bi radili u rudnicima “s obzirom na to da Srbi ne žele da rade”. Da poslovođe ne nasrću fizički na svoje radnike, da ljudi na kopu koji rade sa lopatom ne rade za minimalac i da iskusni rudari ne rizikuju svakog dana svoj život za platu kojom jedva prehranjuju porodice, možda bi ljudi i stajali u redu za konkurs za posao u ovoj kompaniji.
Nažalost, direktno plasirani jezivi uslovi rada poslužili su sklanjanju domaćeg stanovništva iz naših tradicionalnih rudnika i time otvorili jasan put za dolazak kineskih državljana na našu teritoriju.
Ziđin je stvorio monopol nad zapošljavanjem u Istočnoj Srbiji, a režim je potpomogao gašenjem svih javnih preduzeća po standardnoj formuli kojom dovode preduzeća do stečaja, a onda ih prodaju svojim partnerima za sitniš, u ovom slučaju kineskim kompanijama. Pa ne mogu da se ne zapitam da li će se i Zlatara Majdanpek, nekadašnji gigant Jugoslavije, uskoro naći u vlasništvu Ziđina i to za 10 puta manju cenu od one koje vredi.
Hoću li se sutra ja probuditi u nekom kineskom gradiću izvan Kine, a ne u svom rodnom Majdanpeku i pričati kineski jezik umesto srpskog?
Da li ću umesto ćirilice uskoro morati da koristim kinesko pismo i da li je prodaja zemlje i prirodnih resursa u službi očuvanja naše tradicije i kulture kojima su aktuelnom režimu puna usta, ili je pak na delu jedna perfidna izdaja nacionalnih interesa, ljudi i budućnosti Srbije?
Vučić i kriminalna klika koju je okupio oko sebe neće trajati doveka, kad tad će pasti sa vlasti kao što su i oni pre njega koji su prodaju rudnika i započeli, ali ostaje pitanje šta će se dogoditi ako mi u ovom periodu nastavimo da ćutimo i prećutno dajemo legitimitet svemu što se dešava pred našim očima.
Srbija je okupirana, ne samo korumpiranim naprednjačkim vlastodršcima i njihovim kriminalnim strukturama, već i nesavesnim stranim kompanijama koje će dovesti do toga da srpski državljani rade u njima isključivo na poslovima održavanja i čišćenja toaleta. Na nama je da to sprečimo i dignemo svest o tome šta se dešava, pobunimo se. U suprotnom, jednog jutra probudićemo se u tuđoj zemlji.
Autor: Martin Bežinarević, kopredsednik Pokreta “1 od 5 miliona”
Želiš da pomogneš #1od5miliona? Doniraj.
