Ovde smo danas da simbolično podržimo štrajkače Boška Obradovića i Aleksandra Martinovića i da im poželimo da istraju u svojim zahtevima:
za slobodne i fer izbore i da tužilaštvo konačno počne ra radi svoj posao.
Suštinski, došli smo da kažemo da su na dobrom putu da obesmisle čak i štrajk glađu jednog čoveka, i da svojom političkom agendom poklope inicijalnu temu, ali i da im poručimo da sistem koji oni održavaju u životu – neće još dugo.
Da, kažemo da su Boško Obradović i Aleksandar Martinović deo istog sistema – onog koji sve obesmišljava i koji od Srbije pravi pozorište. Ove stepenice ispred Narodne skupštine, za njih su stepenice koje život znače. Kao što glumci imaju daske, oni imaju stepenice. Da scenografija bude kompletna, instalirana je i ograda iza koje bi trebalo da bude “publika”, odnosno narod. I dok narod iza ograde jedva u svom džepu ima novca da pokrije troškove današnjeg ručka, dotle ovi sa skupljim kartama i džipovima na smenu preskaču ogradu i prilaze, valjda da i oni malo uhvate svetla pozornice.
To je Srbija pod ovakvim sistemom. Pozorište.
Ali zaboravili su da se narod više ne zabavlja i da ni zbog jedne predstave neće zaboraviti na svoju glad, dok režiseri i glavni glumci ozbiljno profitiraju.
Sličan predizborni rijaliti imali smo pre skoro deceniju, samo su sada drugi učesnici. Ono što ovaj rijaliti čini “naprednijim”, jeste to što obesmišljava čin čoveka kome zaista ide naša podrška – gospodina Ševarlića. Zato i kažemo da su Boško Obradović i Aleksandar Martinović deo istog sistema. Razlog zbog kojeg se Ševarlić odlučio za ovakav radikalan čin, skoro da niko više i ne pominje. I to ide na odgovornost kako ove gansterske vlasti tako i ove i ovakve “opozicije”.
Tea Vukadin,
1od5miliona
Želiš da pomogneš #1od5miliona? Doniraj.
